‘…И би потоп за четрдесет дана, и вода дође и узе ковчег и подиже га са земље. И навали вода…”

”А после четрдесет дана отвори Ноје прозор на ковчегу , који беше начинио; и испусти гаврана…”

И не само то; Моша је пре него што је примио заповести од Бога, на гори пред Господом остао четрдесет дана, Илија је четрдесет дана ишао до Божје горе Хорив, Исус је постио четрдесет дана у пистињи, а после Васкрсења је толико био са својим ученицима до Вазнесења.

Пре њега је постојао дан ускрснућа пририоде и четрдесети дан после тога. Спасовдан.

Колико

Mi ne možemo da čekamo

Održani su protesti juče u 10h ispred gradskog sekreterijata za socijalu. Roditelji traže nastavak gradnje dnevnog boravka u Šekspirovoj,, PREDAH NEGA,, za privremeni i povremeni boravak dece .

Nekada , dok sam bila student 90-tih, imali smo demonstracije zbog rata, školarina, loše vlasti. To je bilo uvek zabavno. Muzika, zezanje, žurke, seks. Bilo se mlado , ludo i puno snage.

Nisam znala da ću u 40-tim morati opet na ulicu i to zbog prava dece ometene u razvoju. Nisam  ni znala da takva deca postoje , jer ih

Adobe Flash Player not installed or older than 9.0.115!

Boli me kurac
za one tamo
i za one ovamo.

Ja imam svoju žensku,
svoje pivo i svoju gitaru.

Mogu oni da se dogovaraju,
da bacaju bombe po kokošinjcima,
da jedu govna misleći 
da su u pravu,
da iznose svoje perverzne zakone,
da umesto sunca šalju uranijum.

Mogu oni da
sa smrtonosnom tehnikom
svoje civilizovane ljude šalju
na naše primitivne ljude.

Mogu avioni da zuje nad 
mojom rupom,
mogu njihovi umobolni projektili
da padaju u moje dvorište.

Mogu oni da rade šta god hoće
i šta neće.

Ali, dok sam živ,
boli mene moj

imam tumor

ali neki mali, izgleda da će sam

otpasti

ipak su u pravu kad kažu da ne umem

ostvariti emotivnu vezu

ni s ljudima ni sa životinjama

pa eto, ni s rakom...

Roditelji dece sa smetnjamau razvoju su suočeni sa problemom oko izgradnje zgrade za Predah Negu , za koju imaju obezbeđeni svi uslovi za gradnju sem političkih.

http://blog.b92.net/text/22271/COVEK---JACI---OD---SRBIJE/

Ovo je napisala N.

DATUM NASTAVKA GRADNJE

danas je 08.04.2012.

ИНВЕСТИТОР:               ГРАДСКА УПРАВА ГРАДА БЕОГРАДА

Агенција за инвестиције и становање,

Трг Николе Пашића 6

НАРУЧИОЦ:                   Секретаријат за социјалну заштиту

улица 27. марта број  43-45,

Adobe Flash Player not installed or older than 9.0.115!

"Kad bismo svim blagim osećanjima, svim poštenim i velikodušnim delima koje smo učinili mogli otkriti pravu istinsku klicu, našli bismo je skoro uvek u srcu svoje majke"

- Edmondo De Amicis - 

------- 

Bez glave nevalja ni ekser, a kamoli čovek

- Srpska poslovica - 

------ 

Koliko je od zemlje do neba, toliko je od nečoveka do čoveka

- Srpska poslovica -

-------

Najveće uživanju u životu je da uradite ono za šta ljudi kažu da ne možete da uradite

- Valter Bagehot -

--------

Najveći čovek uvek ostaje

Adobe Flash Player not installed or older than 9.0.115!

Sinoć sam režao na sunce,

ali sunce me je ignorisalo,

pustio sam suzu zbog toga...

Ima taj neki prag

do koga

vrludaš,

guraš,

trpiš,

zanosiš se,

opravdavaš,

objašnjavaš,

sanjaš,

budiš se,

umotavaš,

odmotavaš,

uzvikuješ,

upozoravaš,

moliš,

naređuješ,

naizmenično voliš i

režiš,

malo pevušiš,

malo cviliš,

najčešće samo

čekaš da

prođe...

Pitanje svih pitanja je -

Kad stigneš do praga...

Da li ćeš prekoračiti?

(davno napisano. ne jednom prekoračeno. naučiti da kažeš - dosta je. slobodno primeniti na poslu, kod kuće, na prijatelje, decu i kućne ljubimce, na blogu, u ljubavi i sportu, politici i

Rešio sam da posle svega u životu... skinem 5 žica sa gitare.... i pokušam nešto novo...

Ovaj čovek ima muda!!!!

Adobe Flash Player not installed or older than 9.0.115!

vrabaca ima.

u stvari, ne bas vrabaca vec preciznije - vrapca ima. za jednog znam. srecemo se svakodnevno. vrabac i ja. pevamo. on s uzivanjem i stilom, ja pristojno i veoma obzirno - u sebi. iznenadio me je tom pesmom prvi put. nisam ga video. samo cuo. stajao jesam ali sam se udaljavao od zvuka. okretao sam se pokusavajuci da ga vidim ali u par sekundi sam bio predaleko. odustao sam od voca i odmah krenuo natrag da bih ga video. i nisam uspeo. krenuo sam dole ponovo... sve se na kraju pretvorilo u opsednutog lika zagledanog u strop, koji se

Ulazim u autobus i sedam na sedište pored čoveka koji čita novine. Raširio je iste i laktom me bez ikakvog osećaja bode po bubregu. Nikada neću razumeti to potpuno odsustvo osećaja za bilo koga i bilo šta van sebe i oko sebe... Pritom, ja sam sitne građe, nemam kapacitete da fizički nekome ugrožavam lični prostor. U jednom trenutku gospodin vadi lakat iz mene, pomislim da je ukapirao šta se desilo i kako je samo bio udubljen u čitanje. A onda se majstor prekrsti jer je autobus prolazio pored crkve i hrišćanski pravoslavno, sa puno ljubavi

*Prihvatam kritiku moderacije o neaktivnosti i prilažem ovaj kratak post

Život ponekad zna biti veoma okrutan , da ne kažem i osvetoljubiv čak.Da mi je neko nekada rekao da ću biti bibliotekar mislio bi da je , kako ono rusi imaju lepu reč za to "sumašedši". No

Da pođemo redom. 

Jedna od ružnijih navika modernih vremena da ljudi putuju tamo ovamo, kao muve bez glave, da li dolazimo ili odlazimo, uzela je donekle maha i kod mene pred sam kraj svoga života, te sam se odvažio na putovanje.Ah, ali sudba kleta , uzela je stvar u svoje ruke

Adobe Flash Player not installed or older than 9.0.115!

Direktorka fabrike me je uvela

u jedan od pogona za

proizvodnju hrane.

Pišući prethodni post setio sam se tog divnog vremena kada se sviralo i ginulo za svaki ton. Bend u kome sam pre mesec dana počeo da sviram bas se nedugo po mom dolasku rasformirao pa me je uhvatila dodatna seta jer sam samo liznuo bocu adrenalina i već mi je neko oduzeo. Kako reče gitarista i osnivač benda - ja ispadoh u celoj priči nekakva kolateralna šteta... Nema veze, okupili su se u novom sastavu i nadam se da će pržiti punom parom. No hard feelings... Jedini lek mi je bilo iskopavanje diska sa materijalom iz perioda dok je Reset bio

Hej braco i sestre blogeri !

Skoro godinu dana nisam ovde svracao i pisao vam kako mi je i sta mi je. Eto, odlicno mi je, da ne brinete ako ste kojim cudom za mene brinuli.

U septembru sam se preselio iz Njujorka u Juznu Koreju. Radim na jednom fakultetu u gradu okruzenom planinama. 

Moje studentkinje su najlepse zene koje sam video do sada u zivotu, ali se zbog razlike u godinama sa njma ne druzim van nastave. Druzim se sa tri malko starije Korejanke - Jin (32), Kim (32) i Dzin (35)... Upoznao sam ih na planinarenju, a sada se zajedno

Poželeo je da sledeći put umre sasvim sam. Kad već nije živeo po volji, bar da mu smrt bude izbor. Ima ljudi koji mole za još jednu šansu u životu, naravno nespremni da tu šansu ako se ikada ukaže ičim opravdaju, pa makar nekim dodatnim trudom, a on je želeo još jednu šansu u smrti. U stvari, poželeo je da umre sasvim. Ovo polovično umiranje u društvu ga nije zadovoljavalo. To je bili odumiranje, a ne umiranje. Bio je zadovoljan što je saznao ko se raduje njemu živom a ko nasledstvu, bilo je neverovatno iskustvo prisustvovati trenutku kada su

Junaci priče koja sledi su moji drugari, članovi jednog tada mladog i perspektivnog, a sada manje mladog i nadam se jednako perspektivnog benda. Priču pričam onako kako su je oni meni ispričali...

Znamo se još od prvih proba u memljivim studijima za vežbanje u najskrivenijim podrumima Beograda. Stvarno memljivim, to je bilo vreme kada se nije još ulagalo u sređivanje prostorija. Uđeš u studio i posle dva sata doživiš šok kada izađeš na svež vazduh. Definitivno smo znali trenutak kada se prelazi prag između spoljnog sveta i Studija sa velikim

Ne volim da čitam mnogo o filmovima pre  nego što ih pogledam.
Možda samo ono osnovno. Ostalo volim da saznam sa filmskog platna.
Da, filmove i dalje najviše volim da gledam u bioskopu, ali o tome, možda, nekom drugom prilikom.
Kad je “Ljubav” u pitanju, zbog silnih nagrada koje je dobio (Kan - Zlatna palma; Evropska filmska nagrada – FELIKS - Najbolji film, režija, glumac, glumica; European Film Award FELIX  - Najbolji film, režija, glumac, glumica) teško je bilo tako nešto izbeći.

Najviše mi se dopao Jergovićev tekst u kome on lepo

Brate... izvini ali morao sam.. 

Adobe Flash Player not installed or older than 9.0.115!

Jedan od retkih... ono izvini je bilo onako.... tek da poremetim smisao fanka.. 

Druže..... imamo sreće što nismo blizu.. jer bi sigurno.... pobili sve.